UVOD

Dragi naši Vračarci!

Obraćamo se Vama koji ste ovde rođeni i koji ovde živite, Vama kojima je Vračar u srcu i smatrate ga svojim.

Ovo treće je najbitnije. Mesto rođenja ne biramo, a često smo nemoćni i pred izborom vlastitog mesta za življenje. Zato je ovaj kutak namenjen svima Vama koji želite da upoznate Vračar, bilo da ste u njemu rođeni, živite ili ćete živeti, ili ga jednostavno volite.

Koliko uopšte poznajete Vračar?

Da se ne lažemo, ne baš najbolje. Većina ga zna slabo, neki nikako, a tek retko ko ume da ispriča poneku interesantnu priču vezanu za ovaj kraj.

Izvinite na iskrenosti.

Čini mi se da je došlo vreme da se i to menja. Nadamo se da će vam ovi tekstovi pomoći da bolje upoznate opštinu na kojoj živite.

A, ako je bolje upoznate, više ćete je i voleti.

Pa, krenimo redom!

Karađorđe: ”DOBRODOŠLI”

LITERATURA I IZVORI

Istorija Beograda I-III

Srpske zemlje i vladari

Srbija u doba Nemanjića

7000 godina Beograda

Odnosi Srbije i Austrougarske u XIX veku

Wikipedia.org

Beogradskonasledje.rs

Skyscrapercity.com

Beobuild.rs

Politika

Večernje novosti

Duga

NIN

Blic

Foto arhiva Vračara Vračarevića

ORGANIZACIJE I UDRUŽENJA GRAĐANA

• Incest trauma centar
  Mačvanska 8
  telefon: 446-1332
• SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja
  Masarikova 5/XII
  telefon: 36-26-006; mob: 065/20-50-501
• ...IZ KRUGA
  Organizacija za zaštitu prava i podršku ženama sa invaliditetom Srbije
  Sredačka 2
  SOS telefon: 3448-045
  telefon / faks: 3448-044 
• Opštinska organizacija Crvenog Krsta
  Radoslava Grujića 21
  telefon: 2456-557
• UNICEF Serbia
  Svetozara Markovića 58
  telefon: 3602-100
• Kolo srpskih sestara
  Njegoševa 77a
  telefon: 2432-237
• Dobrovoljno vatrogasno društvo Vračar
  Metohijska 42
  telefon: 2459-963
• Deca Vračara
  Njegoševa 77a
  telefon: 3449-484
• Klub penzionera Vračara
  Krunska 38
  telefon: 369 21 59
• Šumatovačka - Centar za likovno obrazovanje
  Šumatovačka 122
  telefon/faks: 2404-846
• Društvo za čuvanje, negovanje i zaštitu kulture naroda "Slavija"
  Svetog Save 1-9
  telefon: 063/ 149-87-48
• Udruženje samohranih roditelja
  Sazonova 119
  telefon: 2836-096, 2869-950

HOTELI

Svako mesto koje drži do sebe mora da ima izvesne objekte u kojima će se zadržavati raznovrstan svet koji mora u istom da provede više dana. Takvi objekti se zovu hoteli.

I Vračar ima svoje hotele. Krenimo redom.

KRISTAL HOTEL (CRYSTAL HOTEL)

Internacionalnih brigada 9

Hotel se nalazi na Neimaru u mirnijem delu naše opštine. Ima četiri zvezdice.

Hotel Kristal

HOTELI SLAVIJA

Svetog Save 1 – 9

Hoteli Slavija se nalaze u samom centru Beograda i na zapadnoj periferiji Vračara na trgu koji se zove Slavija.

Hoteli Slavija su ugostiteljsko hotelijerski kompleks duge tradicije koji se sastoje iz dva objekta. Stariji je Slavija A i to je hotel sa dve zvezdice. Noviji deo je nešto luksuzniji i ima četiri zvezdice. Valjda se zato i zove Slavija luks.

Slavija A i Slavija lux

HOTEL EKSCELZIOR

Kneza Miloša 5

Hotel Ekscelzior je sagrađen 1921. godine, a prve goste je primio 15. marta 1924. Prvobitna namena ovog objekta je bila da se u njemu otvori klinika dr Jovana Jovanovića, ali tokom izgradnje je došlo do promene namene u ugostiteljski objekat. Kod nas su te nagle i šizofrene odluke i prenamene izgleda oduvek bile u modi.

Sama građevina je delo jednog bečkog arhitekte kome nismo mogli da nađemo ime ni u Interpolu. Ili se krije od mafije ili ga juri Haški tribunal.

Zgrada je inače više puta menjala namenu. Nemci su je u ratu koristili kao generalštab, a komunisti posle rata kao Ministarstvo za poljoprivredu i šumarstvo. Od 1948. je opet hotel, ovoga puta u društvenom vlasništvu. 2008. je privatizovan. Danas je to hotel sa odličnim položajem u gradu, a po činu ima tri zvezdice.

Od poznatijih gostiju hotela izdvajamo Džozefinu Beker, Ivu Andrića, Miloša Crnjanskog, Vaska Popu i druge.

Zgrada hotela

HOTEL PARK

Njegoševa 4

Park je hotel sa tri zvezdice i nalazi se na uglu Njegoševe i Ulice Svetozara Markovića. 2012. godine je potpuno renoviran.

Sada je to jedan od prestižnijih hotela u Beogradu, a svakako njegova velika prednost je i položaj na kome se nalazi.

Ipak starije generacije ga pamte po kafanama koje su radile u prizemlju i na spratu ovog hotela

Hotel Park

ZDRAVLJE VRAČARA (zelene površine i sportski objekti)

Ako hoćemo da opstanemo moramo da živimo u skladu sa prirodom i da se bar ponekad bavimo sportom. Tako barem piše u Svetom pismu. Ili u nekoj sličnoj knjizi.

         

Gde to da uradimo na Vračaru? Pogledajte!

PARKOVI

Parkovi su bitan segment kako u životu našeg, tako i u životu svakog drugog urbanog područja.

Kao ljudska bića stvorili smo gradove da bi mogli da se zbližimo i načičkamo jedni do drugih. Došli smo sa sela, iz šuma, prašuma, sa pašnjaka, sa visokih planina. Došli smo u civilizaciju i pomislili: kako je ovde divno.  Kad ti se kenja ne treba da ideš do drveta koje se zove dud, nego drvo imaš u kući i zove se toalet. Kad ti je zima ne treba da ideš u šumu po suve ceriće kad već u kući imaš napravu sličnu harmonici koja greje. Kad hoćeš da se umivaš ne treba da ideš na potok, jer potok imaš u u stanu. Kad pogledaš kroz prozor sve je divno i izbetonirano. Ovde nema blata. Grad je raj.

Prirodu iz koje smo nikli smo zapostavili. Počupali smo drveće, uništili travu, izvršili genocid nad životinjama, zatrpali vodotokove. Stvorili smo gradove na radost i sreću njihovih žitelja. Onda smo krenuli da bežimo iz istih. Išli smo u prirodu da roštiljamo, pecamo, da se podsetimo kako izgleda trava, drvo, reka i sve ono što se naziva prirodom.

Vračar kao i svaka druga urbana zona na svetu ima svoje parkove. Da njih nema postali bismo mašine. Oni nam služe da izađemo iz našeg sivila i da gledamo zeleno. Tamo nam rastu deca, penzioneri igraju šah, tinejdžeri ispijaju piva a domaći ljubimci vrše nuždu.

Levo i desno plućno krilo 

Parkovi su pluća grada. Ako su veliki onda su pluća a ako su mali onda su škrge.

Pa, da obiđemo naše parkove.

VRAČARSKI PLATO

Čim iz Karađorđevog parka prekoračimo Nebojšinu ulicu nalazimo se na Vračarskom platou. Plato uokviruju hram i Crkva Svetog Save, Narodna biblioteka i ulice Nebojšina i Krušedolska.

Njegov veliki travnjak je brižljivo negovan, a u parku se nalazi i dosta klupica na kojima umorni Vračarci mogu da odmore noge. Ispred ulaza u hram, napravljen je i mali trg sa fontanom.

Park je i noću lepo osvetljen, što je za naše krajeve još uvek senzacija.

U delu parka prema Nebojšinoj ulici se nalazi i spomenik voždu Karađorđu vođi prvog srpskog ustanka.

Plato

KARAĐORĐEV PARK

Karađorđev park je najveći park na Vračaru. Prostire se između Bulevara oslobođenja i Nebojšine ulice. 

Mala zelena oaza je kod Srba stekla popularnost kada je Karađorđe 1806. godine u Prvom srpskom ustanku na ovom mestu sakupio pobunjenike i odavde krenuo na Beograd. Nakon zauzimanja Beograda izginuli ustanici su ovde sahranjeni. Na tom mestu je knez Aleksandar Karađorđević 1848. godine podigao spomenik na kome stoji natpis: U slavu i čast srb-junacima za otečestvo hrabro izginuvšim 1806 godine podiže spomenik ovdi. To je inače prvi zvanično podignuti kameni spomenik u Beogradu.

Posle podizanja spomenika oko njega se počeo formirati park. Proširivan je 1903. i 1904. godine. Te godine je podignut i venjak koji i danas stoji na jednoj uzvišici.

Uoči Drugog svetskog rata u parku je napravljeno sklonište. Ono je direktno pogođeno za vreme nemačkog bombardovanja Beograda 1941. U ovom napadu je poginulo 192 ljudi. Kamena ploča na njegovom mestu nas podseća na ovaj događaj.

U parku postoji još nekoliko spomenika. Tu se nalazi spomenik trećepozivcima izginulim 1915. godine u odbrani Beograda. Ovde je i spomenik francuskom književniku i političaru Lamartinu, kao i spomenik Internacionalnim brigadama koje su na strani republikanaca učestvovale u Španskom građanskom ratu 1936/37.

Kara-park   

MILEŠEVSKI VENAC

Park se nalazi na spoju ulica Mileševske i Vojvode Šupljikca.

Najveća atrakcija i kulturna sadržina parka je spomenik Vozarev krst, a u parku je dugo bila smeštena okretnica tramvaja.

Stari Vozarev krst, a shodno tome i stari Mileševski venac

PARK JELENE ŠANTIĆ

Park

Ime je dobio po našoj primabalerini i članu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Jeleni Šantić (1944 – 2000). Bila je nepokolebljivi borac za mir na prostorima bivše Jugoslavije. Umrla je u martu 2000. godine od neizlečive bolesti. Za vreme NATO agresije održala je govor u Berlinskom parku mira, protiv bombardovanja naše otadžbine. U znak sećanja taj deo parka u Berlinu se od 2003. godine zove Kutak Jelene Šantić.

Jelena Šantić   

Jelenin deo Berlina   

 PARK MANJEŽ

Naša opština se spušta i završava parkom koji se naziva Manjež. To je deo ispod Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Na mestu današnjeg parka je do 1931. godine bio smešten Gardijski konjički puk sa kasarnama i štalama. Iako je projekat Generalnog plana donet još 1923. godine po planu našeg arhitekte inženjera Aleksandra Krstića, park je podignut tek između 1931. i 1933. godine. 

Danas park pripada nama susednoj opštini Savski venac, ali smo ga ipak ubacili kod nas, jer je interesantno da se nalazi na granici, a nema ni carine ni karaule.

Pogled na park   

PARKIĆ KOD KALENIĆ PIJACE

Nalazi se u neposrednoj blizini Kalenić pijace, a uokviruje ga Baba Višnjina, Krunska, Kursulina i Kičevska ulica.

Park je mali, ali značajan kao oaza u gusto naseljenom delu Vračara. Poznat je po golubovima i ostalim letećim stanovnicima ovog dela naše opštine. U parku se nalazi bista srpskog vojvode Petra Bojovića, koji je živeo nedaleko odavde u Trnskoj ulici.

Pogled na parkić

PLATO ĐOKE VJEŠTICE

         

Mala zelena oaza sa nekoliko izvora (špricaljki) vode. Nalazi se ispred Beograđanke.

Ime su joj dali po legendarnom novinaru Studija B, Đoki Vještici (1939 – 2008).

Plato

ČUBURSKI PARK

Uokviruju ga Ulica Nikolaja II, Čuburska ulica, Ulica Maksima Gorkog i Ulica Orlovića Pavla.

Ime je dobio po Čuburi, naselju koje ga okružuje. Odavde negde je polazio Čuburski potok dok nije zatrpan.

Danas ovaj park predstavlja oazu zelenila koju koriste vračarska deca, penzioneri i vlasnici kućnih ljubimaca.

Pogled na Čuburski park

SPORTSKI OBJEKTI

CENTAR ZA FIZIČKU KULTURU VRAČAR

Sportski centar Vračar ili kako se zvanično zove Centar za fizičku kulturu Vračar je objekat koji je smešten na Crvenom krstu između ulica Radivoja Koraća i Kneza od Semberije sa adresom Sjenička 1. Od kada je otvoren, znači od 1970. godine služi da Vračarcima obezbedi rekreaciju i uputi ih u zdrav život.

U sklopu centra se nalaze dva bazena (veliki i mali), jedna velika i dve male sale i otvoreni tereni koji se nalaze u Južnom bulevaru br. 69. Ovo implicira da je Sfk Vračar najveći sportski objekat na svetu, jer se pruža od Radivoja Koraća do Južnog bulevara.

Zenba

STADION FK OBILIĆ

Stadion FK Obilić se nalazi na samoj istočnoj granici Vračara prema Voždovcu u Ulici gospodara Vučića 189.

Objekat nije višenamenski kao mnogi stadioni kod nas. On služi da se na njemu igra fudbal. Nekada smo imali običaj da, kada pravimo stadione, napravimo ih za sve sportove. Prvo oko glavnog terena namenjenog pikanju fudbala napravimo atletsku stazu za atletičare, pa oko nje hipodromsku stazu za konje i džokeje i na kraju oko svega Hungaro ring za formulu 1. Samo smo zaboravljali da na sred terena stavimo rajsferšlus, pa kada ga otvorimo da možemo i vaterpolo da igramo.

Jedna od turbina (pardon, tribina) stadiona

E, pa ovaj stadion nije takav. Na njemu se igra fudbal. Domaćin je FK Obiliću koji je osnovan 1924. a u svojoj bogatoj istoriji je bio jednom državni prvak i dva puta finalista kupa.

Sam stadion je izgrađen devedesetih godina XX veka u vreme kada je Vračar sa svojom državom vodio regionalne ratove u okruženju. To nam ipak nije smetalo da ga radimo prema uzoru na splitski Poljud, stadion Hajduka koji je bio u obliku školjke. To je valjda zato što je i Vračar prepun školjki. Ne morskih, već onih napuštenih od Fiće, Keca, Tristaća, Buba i ostalih vozila iz prošlog veka.

Stadion ima dve tribine i može da primi 4.508 gledalaca, što ga čini najvećim stadionom i uopšte sportskim objektom na Vračaru. 

Pogled sa stadiona na varoš

SAKRALNI OBJEKTI

UVOD

Beograd je multikulturalni, multinacionalni, multireligiozni multipraktik. Vračar takođe.

Na Vračaru ima svega. To je prava metropola u kojoj vlada šareniš kao na njegovim pijacama. Nacija ima kol’ko ti duša želi. Veroispovesti takođe.

E, sad što se veroispoesti tiče nemaju baš svi svoje hramove u kojima mogu da se pomole. Zato ćemo ovde navesti samo one koji postoje i koji su legalizovani. Unapred se izvinjavamo članovima raznih satanističkih sekti za koje ne znamo gde se sastaju. Ukoliko se nađu prozvani i nepravedno zapostavljeni neka nam se jave pa ćemo ovu grešku ispraviti i objaviti hram u kome se mole.

ADVENTISTISTIČKI HRAMOVI

ADVENTISTIČKA CRKVA

Radoslava Grujića 4

U ovom hramu se mole pripadnici adventističke hrišćanske verske zajednice.

KATOLIČKI HRAMOVI

RIMOKATOLIČKA CRKVA

Svetozara Markovića 20

         

Crkva služi kao bogomolja katolicima Vračara. Sedište je Beogradske nadbiskupije. 

Nadbiskupija 

CRKVA BLAŽENE DEVE MARIJE

Internacionalnih brigada 66

Sagrađena je 1925. a temelje joj je blagoslovio prvi apostolski nuncije u Beogradu Hermenđildo Pelegrineti. Zbog prisustva Francuza asumpcionista crkvu često nazivaju francuskom.

14. avgusta 1988. posvećena je nova crkva ovoga puta kao katedrala u čast Uznesenja Blažene Djevice Marije.

CRKVA KRISTA KRALJA

Krunska 24

Župa Krista Kralja je najstarija i centralna župa Beogradske nadbiskupije koja je donedavno bila i katedralna župa. Crkva se nalazila u maloj crkvici-kapeli, koja se nalazila u sklopu zgrada austrougarskog poslanstva koje su kasnije kupljene za nadbiskupsku rezidenciju zahvaljujući pomoći Svete stolice i jugoslovenske vlade. Crkvica je bila posvećena svetom Ladislavu. Godine 1926. dograđena je. Tada je i posvećena novom zaštitniku Kristu Kralju. Do 1988. i posvete nove katedrale na Neimaru crkva je bila katedrala, a tada je preimenovana u konkatedralu.

Crkva Krista Kralja 

PRAVOSLAVNI HRAMOVI

HRAM SVETOG SAVE

Adresa hrama je Krušedolska ulica br. 2 a, mada hram izlazi i na Katanićevu ulicu, Ulicu Bore Stankovića i Skerlićevu ulicu, a svojim glavnim ulazom je otvoren prema Vračarskom platou.

Hram Svetog Save 

Izgradnja hrama je trajala dugo (i još uvek traje), kao da živimo u nemanjićkom periodu.

Sve je počelo davne 1895., na tristotu godišnjicu od spaljivanja moštiju Svetog Save. Naime, te godine je osnovano udruženje neobično dugačkog imena koje se zvalo Društvo za podizanje Hrama svetog Save na Vračaru. Cilj društva je bio da se na ovom mestu podigne velelepni hram posvećen našem prvom arhiepiskopu. Prvo je već izgrađena mala crkvica morala da bude pomerena, kako bi hram bio podignut na autentičnom mestu. Zatim je 1905. godine raspisan javni konkurs za izradu projekta. Na konkurs je prispelo 5 radova, ali su svi bili odbačeni kao nedovoljno dobri.

I kao što to obično biva na brdovitom Balkanu i još brdovitijem Vračaru, u iščekivanju valjanog projekta izbijali su jedan za drugim ratovi. Prvo je izbio Prvi balkanski, pa Drugi balkanski, a na kraju i Prvi svetski rat. Tako, dok je Srbija triput ratovala, Društvo je prestalo sa radom.

1919. stvorena je nova država i obnovljeno staro Društvo. Novi konkurs je raspisan 1926. a stigla su 22 projekta. Na konkursu nisu dodeljene prva i treća nagrada, već samo druga, što i najrazumnijem čoveku izgleda pomalo nerazumno. Doprvoplasirani projekat, odnosno prvoplasirani (jer prvi nije ni postojao) je bilo rešenje arhitekte Bogdana Nestorovića. Tako je odbor za izgradnju hrama odredio za izvršioce ovog posla arhitektu Nestorovića kao i arhitektu Aleksandra Deroka, uz pomoć inženjera Vojislava Zađine.

15. septembra 1935. je konačno počela izgradnja hrama. Srpski patrijarh Varnava Rosić je toga dana svečano izvršio osvećenje temelja. Kada je njegov naslednik patrijarh Gavrilo Dožić 10. maja 1939. ponovo svečano izvršio osvećenje temelja i u oltaru budućeg hrama uz kamen temeljac položio povelju, činilo se da je sve u najboljem redu. Radovi su već bili u zamahu i sve je navodilo na to da će hram u dogledno vreme biti završen.

Ali, ne lezi vraže. U Srbiji je, kao uostalom i u čitavoj Evropi, izbio rat, pa su radovi opet prekinuti. Srbija je okupirana od strane nemačke vojne sile. Nemci nisu ni razmišljali o hramu (što je potpuno normalno) te su jedno vreme ovaj plato koristili i kao parkiralište za vozila Vermahta.

Nakon četiri godine je došla sloboda. Ili se to samo tako zvalo. Nova vlast koja je upala na Vračar uz pomoć bratske Crvene Armije, nije baš mnogo marila ni za istoriju ni za tradiciju, pa ni za veru. U stvari, za veru nije marila uopšte, jer su na krilima komunizma u zemlju doneli i ateizam.

Tek 1958. na zalaganje patrijarha Germana dolazi do obnavljanja ideje o izradi hrama. Mučeni patrijarh je onda krenuo da piše molbe aktuelnim vlastima da se radovi nastave. Od prve do poslednje molbe, a bilo ih je odbijenih ukupno 88, je prošlo punih 36 godina. Teško da se ovoliki period može pripisati samo neažurnosti socijalističke administracije.

Dozvola za izgradnju je dobijena 1984. godine i odmah se pristupilo poslu. Prvo je arhitekta Branko Pešić prepravio prvobitan projekat, da bi što bolje iskoristio materijale koji su se u međuvramenu pojavili u građevinskoj industriji, a onda je 30. aprila 1985. patrijarh German, sa svim srpskim arhijerejima, ponovo posvetio hram. 12. maja 1985. patrijarh i brojno sveštenstvo, uz prisustvo 12 000 vernika unutar obeleženih zidova hrama i 80 000 koji su se tiskali ispred, je služio svečanu Liturgiju.

12. avgusta iste godine je konačno počela izgradnja.

Radovi su uhvatili zamah, a 26. juna 1989. je podignuta kupola od 4000 tona, što je bio jedan veliki građevinski izazov.

2001. je na inicijativu predsednika vlade dr Zorana Đinđića i uz blagoslov srpskog patrijarha Pavla, a pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra II Karađorđevića, formiran konzorcijum za izgradnju hrama. Na taj način je obnovljeno društvo za podizanje hrama, a od 2002. godine mu je vraćen i stari dugački naziv Društvo za podizanje hrama Svetog Save na Vračaru.

Gradnja spoljnog dela je završena 2004, a enterijer se još uvek radi.

Sam hram je inače građen u srpsko-vizantijskom stilu, koji je najzastupljeniji u srpskoj sakralnoj arhitekturi. Visina kupole je 70 metara, a na njemu se nalazi pozlaćeni krst dužine 12 metara, što hramu daje ukupnu visinu od 82 metra. Ovaj krst je kasnije stavljen i na grb Vračara.

Hram ima 4 zvonika visine 44 metra. Ovakve dimenzije ga čine vidljivim sa svih prilaza Beogradu.

Površina mu je 3 500 m², uz još 1 500 m² na tri galerije na prvom nivou. U pravcu istok - zapad se proteže 91 m, a u pravcu - sever jug 81 m. Na kuplama ima ukupno 18 krstova u tri veličine. U zvonicima se nalazi 49 zvona.

U hram može da stane 10 000 vernika, a u zapadnu horsku galeriju 800 horista. Ispod poda je izgrađena riznica i kripta Svetog Save. Tu je i grobna crkva svetog kneza Lazara. Ovaj deo ima ukupnu površinu od 1 800 m².

Hram je obložen mermerom i granitom, a unutrašnjost će mu biti ispunjena freskama rađenim u tehnici mozaika. U glavnoj kupoli će biti predstavljen Hrist Pantokrator.

Pored hrama se nalazi i zgrada parohije građena od istog materijala kao i hram.

CRKVA SVETE TROJICE

Crkva Svete Trojice se nalazi na samoj granici Vračara u Ulici gospodara Vučića 89.

Crkva je osvećena 1935. godine i posvećena Svetoj Trojici. Ikonostas je rađen u Rezbarskoj školi u Ohridu, po nacrtu ruskih umetnika iz Pariza Bilibina i Katkova, a osveštao ga je 1959. godine Patrijarh Srpski German.

Crkva 

U crkvi se odnedavno nalazi i iverska ikona Presvete bogorodice doneta sa Svete gore iz manastira Iviron.

CRKVA SVETOG SAVE

Nalazi se u Krušedolskoj ulici u broju 20.

Mala crkva Svetog Save na Vračaru je podignuta za svega 57 dana 1935. godine, na imanju Škota Mekenzija, poznatog po nazivu Englezovac. Makenzi je jedan deo svog imanja poklonio opštini, te je na tom mestu nikla i ova naša prelepa crkvica.

Kao i mnoge građevine Srpske pravoslavne crkve, još od perioda srednjeg veka do danas, građena je u srpsko-vizantijskom stilu. Projekat je uradio arhitekta Viktor Viktorovič Lukovski. Crkva je oslikana kopijama fresaka srpskih srednjovekovnih manastira, koje su radili Rus Najdorf i zoografi Obrascov i Diki.

Ova crkvica neobične lepote danas predstavlja čuvara Hrama Svetog Save, koji je od nje udaljen svega pedesetak metara i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kao objekat sakralne arhitekture. U crkvi su pohranjeni i zemni ostaci našeg plemenitog vladike Varnave Rosića.

Crkva Svetog Save - čuvar hrama