INSTITUCIJE KULTURE

UVOD

Od životinja, pračoveka i varvara se između ostalog razlikujemo i po našem odnosu prema kulturi. Takođe se i od drugih društava, država i naravno ljudi u bitnoj meri razlikujemo po našem odnosu prema kulturi.

A šta je uopšte ta kultura? Pa, po onome što smo učili u školi, i vrlo brzo zaboravili, kultura potiče od latinske reči colere što ne znači kolera već znači gajiti, poštovati, štititi, nastanjivati i t.d. To je znači nešto gajeno. Ali ne bih da sada definišemo tu reč i drljamo po raspravama o kojima i najveći autoriteti nisu postigli visok stepen jedinstva. Prosto ćemo reći da je kultura ono što su generacije stvorile pre nas, ono korisno, lepo i pozitivno u svim domenima ljudskog života i stvaralaštva i ono što nas deli od svih drugih bića koji naseljavaju našu planetu.

Da bi čovek u savremenom svetu važio za kulturnog, on pre svega mora da bude vaspitan. Samo vaspitanjem se stiču lepo ponašanje i lepi maniri, samo za vaspitanog i pristojnog čoveka kažemo da je kulturan. To vaspitanje bi trebalo prvo da se stiče u kući odnosno u krugu porodice, a kasnije po vrtićima i školama. Ali u većini porodica ovako nešto je nemoguće steći. Šta se tek dešava kasnije bolje da vam ne govorimo. Zato i postoji ovaj tekst.

Šta je još važno, ako odbacimo ovo delovanje okoline? Naravno važno je obrazovanje, ali i to u velikoj meri zavisi od drugih.

Pa možemo li ikako sami sebe da kultivišemo? Da se upristojimo? Da pokušamo da budemo kulturniji?

Pa naravno! Da bi postigli to o čemu pričamo moramo da se razletimo po pozorištima, bibliotekama, muzejima i sličnim mestima. Ova mesta su uglavnom dostupna svima. Za obilazak, na primer, biblioteke vam nije potreban skup automobil i moderno odelo. A ni pare vam uglavnom nisu potrebne. 

 

Sa muzejima je slična stvar. Karte za muzeje su jeftinije nego čarape kod Kineza.

 

Ni sa bioskopima nije ništa tragično. Jedini problem je što ih je većina zatvorena. Pojavom prvih video rekordera, a kasnijim napretkom tehnologije i ce de-ova bioskopi su zatvarani i izgleda da su napokon otišli u istoriju. Grozno ali istinito. Na Vračaru trenutno postoji samo jedan bioskop. Doduše ima pet sala kapaciteta 478 mesta. Ponosno obeležen srpskim imenom i prezimenom Takvud Sinepleks (tuckwood cineplex), nalazi se u ulici Kneza Miloša br. 7 a, a sale nose imena poznatih holivudskih zvezda: Loren Bekol, Rita Hejvort, Džejms Din, Merlin Monro i Hemfri Bogart.

Na kraju dođosmo i do pozorišta. Tu je stvar malo komplikovanija. Morate da imate odgovarajuću garderobu, a i cene ulaznica se ne mogu nazvati popularnim.

 

Ali šta je tu je. Da se kultivišemo moramo. A kakve su šanse da neko na Vračaru postane kulturan. Uglavnom veće nego na drugim mestima.

BIBLIOTEKE

NARODNA BIBLIOTEKA

Narodna biblioteka se nalazi u Skerlićevoj ulici broj 1. To je, naravno samo adresa ove ustanove. Zgrada biblioteke je široko okrenuta prema Vračarskom platou i Karađorđevom parku. 

Narodna biblioteka je  ustanovljena 1832. godine i predstavlja najstariju ustanovu kulture u Srbiji.

Biblioteka je nastala u prvoj knjižari u Beogradu, tada pod imenom Biblioteka varoši beogradske, čiji je vlasnik bio naš čuveni knjižar i knjigovezac Gligorije Vozarović. Inicijalni fond biblioteke su činili pokloni Vozarovića i još nekolicine pismenih pripadnika naše etničke grupe. U to vreme Srbijom je k’o što se zna vladao knjaz Miloš, čovek za koga se ne bi moglo reći da je bio baš najpismeniji. Ali, iako je raspoznavao samo slova kojima se pisalo njegovo ime, našem knjazu inteligencije i stečene mudrosti nije nedostajalo. Shvatajući značaj kulture za razvoj jednog naroda, naredio je  da se po jedan primerak svake štampane knjige mora ustupiti biblioteci, te je na taj način ustanovljena institucija obaveznog primerka.

Iz male Vozarovićeve knjižare biblioteka se selila nebrojeno puta, ne samo u druge zgrade već i u druge gradove. Dva puta je bila seljena u Kragujevac. U samom Beogradu je naš nesretni podstanar promenio više adresa nego večiti student. Pored silnih selidbi u Prvom svetskom ratu bibliloteka je veoma oštećena, a raseljavanjem, skrivanjem i prenošenjem sa mesta na mesto, dobar deo fonda je zauvek izgubljen.

I kada je napokon dobila svoju zgradu na Kosančićevom vencu došlo je do najveće katastrofe u njenoj istoriji.

6. aprila 1941. su naši stalni satrapi Nemci izbušili naš grad kao sito a na biblioteku se sručila masa bombi, te je ona izgorela u požaru. Većina naših ljudi nema uopšte predstavu koliku je razmeru po srpsku kulturu imao ovaj događaj. Mi tragično shvatamo samo rušenja kafana, zatvaranje kockarnica ili iseljavanja javnih kuća.

Tragedija

Nakon Drugog svetskog rata biblioteka je opet dobijala svoj privremeni smeštaj sve do 1973.

Naime, nova zgrada biblioteke koju je projektovao Ivo Kurtović i koja je proglašena kulturnim dobrom i pod zaštitom je Zavoda za zaštitu spomenika kulture je završena 1972. godine, ali je svečano otvorena 6. aprila 1973.

Vaskrsla zgrada Narodne biblioteke, uz hram, crkvu Svetog Save i spomenik Karađorđu, danas predstavlja jedinstveno arhitektonsko rešenje Vračarskog platoa.  

Danas 

OSTALE BIBLIOTEKE NA VRAČARU

Na Vračaru se nalazi i ogranak Biblioteke grada Beograda i to:

Biblioteka Petar Kočić i pri njoj Dečje odeljenje Rastko u Viškoj 3.

           Njeni opet ogranci na Vračaru su:

• Biblioteka Borislav Pekić u Gružanskoj 3
• Biblioteka Laza Lazarević u Svetozara Markovića 23 – 25 i
• Biblioteka Slobodan Marković u Južnom bulevaru 32.

MUZEJI

MUZEJ GRADA BEOGRADA

Resavska 40 b

Ova zgrada je od skora u sastavu Muzeja grada Beograda, a od februara 2012. je van upotrebe zbog neuslovnosti prostora za korišćenje u muzejske svrhe.

Rečenicom koju ste pročitali nismo imali nameru ni da vas nasmejemo ni da vas iznenadimo. Ma koliko bila apsurdna ipak je istinita.

Valjda

A ako smo vas rasplakali, izvinite. Ni to nismo želeli.

 MUZEJ NIKOLE TESLE

Muzej Nikole Tesle se nalazi u Krunskoj ulici br. 51

Muzejska zgrada je smeštena u bivšoj vili bivšeg industrijalca i političara Đorđa Genčića, koju je 1929. godine projektovao naš znameniti arhitekta Dragiša Brašovan. Sama zgrada je zbog svoje lepote proglašena spomenikom kulture (pogledaj Genčićeva kuća). Imala je različite namene, a od 1952. godine u njoj se nalazi muzej posvećen našem velikanu.

Muzejsku građu je u Beograd doneo 1951. Savo Kosanović Teslin nećak i jedini naslednik.

Ovde se čuva originalna i lična zaostavština našeg velikog naučnika.

Sastoji se iz sedam prostorija i svaka je postavka za sebe.

U trećoj prostoriji čuva se urna sa Teslinim pepelom u pozlaćenoj kugli na kamenom postolju. Teslini posmrtni ostaci kremirani su u Njujorku, a preneseni u Beograd 1957. godine.

Zgrada muzeja 

 MUZEJ PAJE JOVANOVIĆA

Muzej Paje Jovanovića se nalazi u Ulici kralja Milana br. 21/IV

Muzej se nalazi u stambenoj zgradi, u stanu na četvrtom spratu. U njemu je delimično rekonstruisan Jovanovićev bečki atelje. Ovde se još nalazi slikarski pribor, lična dokumenta, diplome, beleške i deo legata koji je poznati slikar ostavio Beogradu.

Deo muzeja 

PRIRODNJAČKI MUZEJ

Prirodnjački muzej se nalazi u Njegoševoj ulici br. 51

Iako je istorija ove ustanove veoma dugačka i rekli bismo slavna, sadašnjost joj je prilično siva.

Muzej je jedna od najstarijih muzeoloških institucija u Srbiji. Osnovan je u Beogradu 1895. kao Jestastvenički muzej Srpske zemlje. Još pre osnivanja u prvoj polovini XIX veka postojao je veliki broj prirodnjačkih zbirki koje su čuvane u Prirodnjačkom kabinetu Velike Škole (Liceja).

Utemeljivačem ove ustanove se smatra naš veliki naučnik, biolog i botaničar Josif Pančić koji je sa grupom svojih saradnika i učenika sistematski prikupljao i proučavao primerke iz prirode.

Prva izložba muzeja otvorena je 1904. godine u Beogradu u prisustvu Kralja Petra I Karađorđevića i zvaničnika, a prvo gostovanje prirodnjačkih eksponata u inostranstvu bilo je iste godine na Svetskoj izložbi u Parizu.

Prvi upravnik bio je akademik Petar Pavlović, geolog i predavač na Velikoj školi. Na tom mestu je proveo trideset godina.  

Tokom Prvog i Drugog svetskog rata mnoge zbirke muzeja su oštećene ili uništene, i nepovratno su izgubljeni jedinstveni prirodnjački predmeti, arhiva i deo biblioteke.  

Nakon Drugog svetskog rata 1972. godine pripojen mu je Muzej šumarsta i lova.

Muzej ima četiri sektora:

• Geološki sektor (koji se bavi mineralogijom, petrologijom i paleontologijom),
• Biološki sektor ( koji se bavi botanikom, zoologijom i mikologijom),
• Sektor za edukaciju i odnose s javnošću i
• Sektor zajedničkih službi.

Zgrada muzeja 

U okviru muzeja je i specijalizovana naučna biblioteka, koja sadrži preko 22 000 naslova knjiga, rukopisa, naučnih časopisa, geografskih i geoloških karata.

U njegovom sastavu je i Galerija, koja se nalazi u sklopu Beogradske tvrđave Kalemegdan, i u kojoj se održavaju izložbe, prezentacije, predavanja i promocije.

Danas muzej ima 117 zbirki sa preko 1 500 000 predmeta koje više nema gde da skladišti niti da izlaže. Najveći problem je nedostatak prostora, a pošto je to samo institucija kulture i od nje nema nikakve materijalne koristi (a niko ko se o tome brine ne može sebi da napravi kombinaciju i da se istali za neku kintu), ovaj problem će verovatno potrajati do smaka sveta.

Zgrada muzeja je spomenik kulture.

POZORIŠTA

BEOGRADSKO DRAMSKO POZORIŠTE

BDP se nalazi na Crvenom krstu u Mileševskoj ulici br. 64 a.

Otvoreno je 1947. godine pod nazivom Gradsko pozorište. Te davne godine pozorište nije imalo svoju zgradu već su se probe vršile u Domu kulture. Ipak zgrada je počela da se zida na trgu koji je tada nosio ime po čuvenom narodnom heroju Savi Kovačeviću.

Sledeće 1948. godine pozorište igra svoju prvu premijeru. To je bila predstava Mladost otaca Borisa Gorbatova u režiji Petra S. Petrovića.

Zgrada BDP-a 

20. marta 1949. svečano je otvorena scena na Crvenom krstu predstavom Sumnjivo lice Branislava Nušića u režiji Salka Repka, a pozorište dobija ime Beogradsko dramsko pozorište - BDP.

1962. je otvorena i školska scena namenjena srednjoškolcima.

Kroz ovu ustanovu su prošli mnogi veliki glumci kako našeg grada tako i čitave zemlje. U pozorištu su igrali: Soja Jovanović, Tatjana Lukjanova, Predrag Tasovac, Olivera i Rade Marković, Mihajlo Paskaljević, Mića Tomić, Radmila Savićević, Toma Kuruzović, Zoran Radmilović, Vesna Čipčić, Lazar Ristovski, Mima Karadžić...

DADOV

Omladinsko pozorište Dadov se nalazi u Ulici Desanke Maksimović 6/1.

Dadov je amatersko pozorište koje neguje repertoar za one koji su prestali da budu deca, a još nisu postali odrasli, t.j. za omladince. Ovde se prave predstave za srednjoškolsku i studentsku publiku.

Pečat ovom pozorištu su od pedesetih godina prošlog veka dali mnogi danas već afirmisani glumci: Svetlana Bojković, Predrag Ejdus, Mirjana Karanović, Seka Sabljić, Goran Sultanović i mnogi drugi.

DAH TEATAR

Marulićeva 8

Dah teatar centar za pozorišna istraživanja su 1991. godine osnovale rediteljke Jadranka Anđelić i Dijana Milošević. Od 2003. godine pozorište se nalazi u zgradi Osnovne škole Kralj Petar II Karađorđević.

JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORIŠTE

JDP se nalazi u Ulici kralja Milana br. 50, i izlazi na park Manjež. Neki kažu da je na Savskom vencu ali ćemo ga za ovu priliku ipak mi prisvojiti. Nadam se da komšije neće da se ljute. Maznuli su ceo Zapadni Vračar, pa neće valjda sad da se dure zbog jedne zgrade, ma koliko ona važna bila. 

Ovo pozorište još uvek nosi ime po zemlji u kojoj je rođeno, a koja više ne postoji. Nastalo je na mestu jahačke škole gde je adaptirana konjušnica pretvorena u scenu.

Osnovano je 1947. godine, a prvi umetnički rukovodilac ovog pozorišta je bio Bojan Stupica. On i kritičar Edi Finci su postavili bazu repertoarske orjentacije JDP-a. Glumci su skupljani iz čitave Jugoslavije a među prvima su bili Marija Crnobori, Mira Stupica, Branka Veselinović, Mlađa Veselinović i Kapitalina Erić.

Zgrada JDP-a 

Prva predstava Kralj Betajnove Ivana Cankara u režiji Bojana Stupice je odigrana 3. aprila 1948., te se i ovaj datum obeležava kao Dan pozorišta.

Sredinom osamdesetih na čelo pozorišta dolazi Jovan Ćirilov, koji značaj ove ustanove širi i izvan granica bivše države.

1997. godine pozorište je izgorelo do temelja (u Srbiji ne gore bircuzi i kafane, ali sa pozorištima nije taj slučaj). Ipak su se poslanici kulture udružili u zajedničkom naporu da ga obnove. Na konkursu za rekonstrukciju pozorišta prvu nagradu su osvojili arhitekte Zoran Radojčić i Dejan Miljković, te je po njihovom projektu i podignuta nova zgrada.

23. maja 2003. otvorena je Velika scena predstavom Rodoljupci, Jovana Sterije Popovića u režiji Dejana Mijača.

U okviru pozorišta funkcionišu dve scene: Velika scena i Scena Bojan Stupica.

POZORIŠTANCE PUŽ

Pozorištance Puž se nalazi u Ulici Radoslava Grujića 21.

Pozorište Puž je jedino dečje pozorište na našoj opštini.

Istorija ove institucije je počela 1963. u zrenjaninskom pozorištu Toša Jovanović gde su se upoznali Slobodanka Caca Aleksić i Branko Milićević Kockica. Tada je kod Cace i Kockice sinula ideja o formiranju dečjeg pozorišta. Odluka o tome je donesena 1977. i Puž počinje svoj život.

Prvo gostovanje je imalo 1977. u Zenici (BiH) pod nazivom Putno Pozorištance Puž, predstavom Brankov urnebes.

1988. pozorište dobija svoju salu, gde 19. februara iste godine izvodi predstavu Otkačena balerina.

1997. Skupština grada konačno osniva Pozorište Puž, kao gradsko pozorište.

Ulaz u pozorište 

POZORIŠTE SLAVIJA

Pozorište Slavija se nalazi u Ulici Svetog Save br. 16 – 18.

Ovo je jedno od namlađih beogradskih pozorišta. Sa radom je počelo 1998., a redovni repertoar je krenuo 4. februara 1999.

2002. godine pozorište Slavija je ustanovilo i međunarodni festival koji se održava svake godine u periodu od 9. do 16. marta.

Ulaz u pozorište 

TEATAR LEVO

Pozorište se nalazi u Resavskoj ulici br. 11.

Teatar Levo je amatersko pozorište iz Beograda. Istorija ovog pozorišta je duga i neraskidivo je vezana sa AKUD Lola, čiji je inače deo od njegovog nastanka 1944.

Na samom početku je pri Loli osnovano Omladinsko pozorište koje je vodila Soja Jovanović.  U ovom pozorištu su delovali naši istaknuti dramski umetnici kao što su Olivera i Rade Marković, Miodrag Petrović - Čkalja, Mija Aleksić, Radivoje Lola Đukić, Mića Tomić, Dragutin Guta Dobričanin, Ljubiša Bačić, Dušan Jakšić, Mihajlo Bata Paskaljević, Ljiljana Krstić, Zoran Longinović i mnogi drugi.

1962. Nebojša Komatina osniva Satirični kabare Komarac koji je takođe iznedrio mnoge umetnike Zorana Radmilovića, Petra Kralja, Seku Sabljić, Dragana Nikolića, Dejana Đurovića, Đurđiju Cvetić, Jugoslava Pantića, Minju Vujović...

1965. nakon mnogih promena imena pozorište pod nazivom Teatar Levo osniva reditelj Jovan Ristić-Rica.

Prvu predstavu Čovek broj jedan je sam režirao po tekstu Milovana Ilića Minimaksa. Kasnije su se u pozorištu ostvarila još neka velika imena našeg glumišta: Petar Božović, Vladimir Jeftović i Predrag Ejdus.

Poslednju generaciju mladih i talentovanih glumaca koji su svoje prve korake načinili baš ovde predvodi Mirjana Karanović, a slede je Ana Sofrenović, Žika Milenković (bend Babe), Nenad Momčilović, Dragan Njegru - Knjale, Snežana Zdravković – Žana i Milan Pjević - Čupa.

Mnogi kada čuju ime ovog pozorišta smatraju da ima neke veze sa ideologijom. Međutim, to je potpuno pogrešno.

Pa, kako je onda ovaj hram kulture dobio ime? Jednostavno kada ulazite u AKUD Lola na glavnu kapiju izbijate i na glavnu scenu. Predstave ove trupe se nisu izvodile na glavnoj sceni već u maloj kamernoj sali levo od glavne. Neko tada napisa Teatar Levo, pa tako i ostade.