ZDRAVLJE VRAČARA (zelene površine i sportski objekti)

Ako hoćemo da opstanemo moramo da živimo u skladu sa prirodom i da se bar ponekad bavimo sportom. Tako barem piše u Svetom pismu. Ili u nekoj sličnoj knjizi.

         

Gde to da uradimo na Vračaru? Pogledajte!

PARKOVI

Parkovi su bitan segment kako u životu našeg, tako i u životu svakog drugog urbanog područja.

Kao ljudska bića stvorili smo gradove da bi mogli da se zbližimo i načičkamo jedni do drugih. Došli smo sa sela, iz šuma, prašuma, sa pašnjaka, sa visokih planina. Došli smo u civilizaciju i pomislili: kako je ovde divno.  Kad ti se kenja ne treba da ideš do drveta koje se zove dud, nego drvo imaš u kući i zove se toalet. Kad ti je zima ne treba da ideš u šumu po suve ceriće kad već u kući imaš napravu sličnu harmonici koja greje. Kad hoćeš da se umivaš ne treba da ideš na potok, jer potok imaš u u stanu. Kad pogledaš kroz prozor sve je divno i izbetonirano. Ovde nema blata. Grad je raj.

Prirodu iz koje smo nikli smo zapostavili. Počupali smo drveće, uništili travu, izvršili genocid nad životinjama, zatrpali vodotokove. Stvorili smo gradove na radost i sreću njihovih žitelja. Onda smo krenuli da bežimo iz istih. Išli smo u prirodu da roštiljamo, pecamo, da se podsetimo kako izgleda trava, drvo, reka i sve ono što se naziva prirodom.

Vračar kao i svaka druga urbana zona na svetu ima svoje parkove. Da njih nema postali bismo mašine. Oni nam služe da izađemo iz našeg sivila i da gledamo zeleno. Tamo nam rastu deca, penzioneri igraju šah, tinejdžeri ispijaju piva a domaći ljubimci vrše nuždu.

Levo i desno plućno krilo 

Parkovi su pluća grada. Ako su veliki onda su pluća a ako su mali onda su škrge.

Pa, da obiđemo naše parkove.

VRAČARSKI PLATO

Čim iz Karađorđevog parka prekoračimo Nebojšinu ulicu nalazimo se na Vračarskom platou. Plato uokviruju hram i Crkva Svetog Save, Narodna biblioteka i ulice Nebojšina i Krušedolska.

Njegov veliki travnjak je brižljivo negovan, a u parku se nalazi i dosta klupica na kojima umorni Vračarci mogu da odmore noge. Ispred ulaza u hram, napravljen je i mali trg sa fontanom.

Park je i noću lepo osvetljen, što je za naše krajeve još uvek senzacija.

U delu parka prema Nebojšinoj ulici se nalazi i spomenik voždu Karađorđu vođi prvog srpskog ustanka.

Plato

KARAĐORĐEV PARK

Karađorđev park je najveći park na Vračaru. Prostire se između Bulevara oslobođenja i Nebojšine ulice. 

Mala zelena oaza je kod Srba stekla popularnost kada je Karađorđe 1806. godine u Prvom srpskom ustanku na ovom mestu sakupio pobunjenike i odavde krenuo na Beograd. Nakon zauzimanja Beograda izginuli ustanici su ovde sahranjeni. Na tom mestu je knez Aleksandar Karađorđević 1848. godine podigao spomenik na kome stoji natpis: U slavu i čast srb-junacima za otečestvo hrabro izginuvšim 1806 godine podiže spomenik ovdi. To je inače prvi zvanično podignuti kameni spomenik u Beogradu.

Posle podizanja spomenika oko njega se počeo formirati park. Proširivan je 1903. i 1904. godine. Te godine je podignut i venjak koji i danas stoji na jednoj uzvišici.

Uoči Drugog svetskog rata u parku je napravljeno sklonište. Ono je direktno pogođeno za vreme nemačkog bombardovanja Beograda 1941. U ovom napadu je poginulo 192 ljudi. Kamena ploča na njegovom mestu nas podseća na ovaj događaj.

U parku postoji još nekoliko spomenika. Tu se nalazi spomenik trećepozivcima izginulim 1915. godine u odbrani Beograda. Ovde je i spomenik francuskom književniku i političaru Lamartinu, kao i spomenik Internacionalnim brigadama koje su na strani republikanaca učestvovale u Španskom građanskom ratu 1936/37.

Kara-park   

MILEŠEVSKI VENAC

Park se nalazi na spoju ulica Mileševske i Vojvode Šupljikca.

Najveća atrakcija i kulturna sadržina parka je spomenik Vozarev krst, a u parku je dugo bila smeštena okretnica tramvaja.

Stari Vozarev krst, a shodno tome i stari Mileševski venac

PARK JELENE ŠANTIĆ

Park

Ime je dobio po našoj primabalerini i članu Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu Jeleni Šantić (1944 – 2000). Bila je nepokolebljivi borac za mir na prostorima bivše Jugoslavije. Umrla je u martu 2000. godine od neizlečive bolesti. Za vreme NATO agresije održala je govor u Berlinskom parku mira, protiv bombardovanja naše otadžbine. U znak sećanja taj deo parka u Berlinu se od 2003. godine zove Kutak Jelene Šantić.

Jelena Šantić   

Jelenin deo Berlina   

 PARK MANJEŽ

Naša opština se spušta i završava parkom koji se naziva Manjež. To je deo ispod Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Na mestu današnjeg parka je do 1931. godine bio smešten Gardijski konjički puk sa kasarnama i štalama. Iako je projekat Generalnog plana donet još 1923. godine po planu našeg arhitekte inženjera Aleksandra Krstića, park je podignut tek između 1931. i 1933. godine. 

Danas park pripada nama susednoj opštini Savski venac, ali smo ga ipak ubacili kod nas, jer je interesantno da se nalazi na granici, a nema ni carine ni karaule.

Pogled na park   

PARKIĆ KOD KALENIĆ PIJACE

Nalazi se u neposrednoj blizini Kalenić pijace, a uokviruje ga Baba Višnjina, Krunska, Kursulina i Kičevska ulica.

Park je mali, ali značajan kao oaza u gusto naseljenom delu Vračara. Poznat je po golubovima i ostalim letećim stanovnicima ovog dela naše opštine. U parku se nalazi bista srpskog vojvode Petra Bojovića, koji je živeo nedaleko odavde u Trnskoj ulici.

Pogled na parkić

PLATO ĐOKE VJEŠTICE

         

Mala zelena oaza sa nekoliko izvora (špricaljki) vode. Nalazi se ispred Beograđanke.

Ime su joj dali po legendarnom novinaru Studija B, Đoki Vještici (1939 – 2008).

Plato

ČUBURSKI PARK

Uokviruju ga Ulica Nikolaja II, Čuburska ulica, Ulica Maksima Gorkog i Ulica Orlovića Pavla.

Ime je dobio po Čuburi, naselju koje ga okružuje. Odavde negde je polazio Čuburski potok dok nije zatrpan.

Danas ovaj park predstavlja oazu zelenila koju koriste vračarska deca, penzioneri i vlasnici kućnih ljubimaca.

Pogled na Čuburski park

SPORTSKI OBJEKTI

CENTAR ZA FIZIČKU KULTURU VRAČAR

Sportski centar Vračar ili kako se zvanično zove Centar za fizičku kulturu Vračar je objekat koji je smešten na Crvenom krstu između ulica Radivoja Koraća i Kneza od Semberije sa adresom Sjenička 1. Od kada je otvoren, znači od 1970. godine služi da Vračarcima obezbedi rekreaciju i uputi ih u zdrav život.

U sklopu centra se nalaze dva bazena (veliki i mali), jedna velika i dve male sale i otvoreni tereni koji se nalaze u Južnom bulevaru br. 69. Ovo implicira da je Sfk Vračar najveći sportski objekat na svetu, jer se pruža od Radivoja Koraća do Južnog bulevara.

Zenba

STADION FK OBILIĆ

Stadion FK Obilić se nalazi na samoj istočnoj granici Vračara prema Voždovcu u Ulici gospodara Vučića 189.

Objekat nije višenamenski kao mnogi stadioni kod nas. On služi da se na njemu igra fudbal. Nekada smo imali običaj da, kada pravimo stadione, napravimo ih za sve sportove. Prvo oko glavnog terena namenjenog pikanju fudbala napravimo atletsku stazu za atletičare, pa oko nje hipodromsku stazu za konje i džokeje i na kraju oko svega Hungaro ring za formulu 1. Samo smo zaboravljali da na sred terena stavimo rajsferšlus, pa kada ga otvorimo da možemo i vaterpolo da igramo.

Jedna od turbina (pardon, tribina) stadiona

E, pa ovaj stadion nije takav. Na njemu se igra fudbal. Domaćin je FK Obiliću koji je osnovan 1924. a u svojoj bogatoj istoriji je bio jednom državni prvak i dva puta finalista kupa.

Sam stadion je izgrađen devedesetih godina XX veka u vreme kada je Vračar sa svojom državom vodio regionalne ratove u okruženju. To nam ipak nije smetalo da ga radimo prema uzoru na splitski Poljud, stadion Hajduka koji je bio u obliku školjke. To je valjda zato što je i Vračar prepun školjki. Ne morskih, već onih napuštenih od Fiće, Keca, Tristaća, Buba i ostalih vozila iz prošlog veka.

Stadion ima dve tribine i može da primi 4.508 gledalaca, što ga čini najvećim stadionom i uopšte sportskim objektom na Vračaru. 

Pogled sa stadiona na varoš