INSTITUCIJE OBRAZOVNO VASPITNOG KARAKTERA (vrtići, škole, fakulteti...)

Naša opština veliku pažnju polaže vaspitanju i obrazovanju svojih članova. To je ono što se savremenim i nerazumljivim, ali ipak nekako jakim jezikom kaže - edukovanje.

Zato kod nas ima svega, od predškolskih do visološkolskih institucija. Ispod je spisak, pa pogledajte.

PREDŠKOLSKE USTANOVE

PREDŠKOLSKA USTANOVA VRAČAR

Bjelanovićeva 2

Ustanova je osnovana 1969. godine kao Centar za neposrednu dečju zaštitu opštine Vračar.

Danas ima 14 dečjih objekata u kojima je smešteno 7 jasli i 10 dečjih vrtića u kojima se izvodi i predškolska nastava.

Raspolaže i centralnom kuhinjom u Bjelanovićevoj 2.

• MIĆA I AĆIM, Vojvode Dragomira 11, tel. 4440-646, 2443-936   (jasle, vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• BISER, Svetozara Markovića 14-18, tel. 3237-272, jasle: 3241-559 (jasle, vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• LUNJA, Metohijska 42, tel. 2412-635, jasle: 2418-241  (jasle, vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• NADA PURIĆ, Krunska 68, tel. 2442-253 (vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• GULIVER, Mlade Bosne 5, tel. 6440-661 (vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• LEPA VITAS, Hadži Milentijeva 35, tel. 2434-236 (vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• FIĆA, Marulićeva 8, tel. 2451-554 (vrtić i četvoročasovni pripremni predškolski program)
• KASPER, Desanke Maksimović 17, tel. 3232-657 (vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• SVETI SAVA, Avalska 8, tel. 3830-630 (vrtić i četvoročasovni pripremni predškolski program)
• BUBAMARA, Timočka 21, tel. 2837-068  (vrtić i celodnevni pripremni predškolski program)
• ČAROLIJE – jasle, Kumanovska 11, tel. 2433-649    (jasle)
• PALČIĆ – jasle, Vukice Mitrović 10, tel. 2433-126  (jasle)
• ZVONČIĆ – jasle, Sime Igumanova 16, tel. 2457-862  (jasle)
• MAZA – jasle, Petrogradska 3, 2458-666  (jasle)
• BOLNIČKE GRUPE – Dečja univerzitetska klinika (ul. Tiršova 10)

OSNOVNE ŠKOLE

 

OŠ NH DUŠAN DUGALIĆ

Đerdapska 19

OŠ NH Dušan Dugalić osnovana 1961. godine kao prva specijalizovana škola za rad sa decom ometenom u razvoju.

Na ovom odgovornom, ali humanom zadatku škola sarađuje sa velikim brojem pojedinaca i institucija koji joj pomažu u radu.

Ime je dobila po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Dušanu Dugaliću.

OŠ KRALJ PETAR II KARAĐORĐEVIĆ

Marulićeva 8

OŠ Kralj Petar II Karađorđević je osnovana školske 1931/2. godine pod nazivom Osnovna škola Prestolonaslednika Petra. Školska zgrada je sazidana od donacija kralja Aleksandra I Karađorđevića. Školi je pored zgrade poklonjeno i dvorište površine jedan hektar. 21. marta 1935. godine po odluci maršala dvora škola je promenila ime u Kralj Petar II. Onda su došli komunci, pa je po odluci grada Beograda januara 1952. godine dobila naziv Milica Pavlović.

Napokon 2. februara 2003. godine vraća joj se staro ime koje još uvek nosi.

U školi se uči engleski od prvog razreda i nemački od petog.

Zgrada škole je spomenik kulture.

Ovde je i dom vračarskom pozorištu Dah teatar.

OŠ NH SINIŠA NIKOLAJEVIĆ

Timočka 24

Škola je dobila ime po narodnom heroju iz Drugog svetskog rata Siniši Nikolajeviću.

To je inače jedina škola u gradu koja u svom sastavu ima prodavnicu zdrave hrane. Možda je malo čudno početi opis škole ovom informacijom, ali po tome je jedinstvena pa nam se to učinilo interesantnim.

Inače škola ima dve sale, računski kabinet sa 16 kompjutera (sve učionice imaju računar i televizor), ekološku učionicu, likovnu, muzičku, keramičarsku, streljačku sekciju i lutkarsko pozorište. Ima produžen boravak za učenike prvog, drugog i trećeg razreda.

Takođe škola je angažovala školskog policajca, a noću i privatno obezbeđenje.

Ovde se uči engleski jezik od prvog i francuski jezik od petog razreda.

OŠ JOVAN MIODRAGOVIĆ

Vojvode Dragomira 1

Škola je dobila ime po  našem velikom pedagogu i učitelju s kraja XIX i početka XX veka Jovanu Miodragoviću.

Osnovana je 1954. godine. U januaru 1980. godine se integrisala sa školom Sava Kovačević i pod tim imenom radila do 2002. kada je ponela ime koje danas nosi.

Ovde se uči engleski od prvog i francuski jezik od petog razreda.

OŠ SVETI SAVA

Avalska 8, Mekenzijeva 42

Osnovana je 1852. godine u kući Mihaila Radivojevića, činovnika u Sovjetu. Usled širenja Vračara podeljena je na školu na Istočnom i školu na Zapadnom Vračaru. 1892. se izdvojila škola na Čuburi. Ovdašnja je dobila ime Škola na Savincu jer se od 1894. godine ceo kraj nazivao Savin kraj ili Savinac. Dugo je imala čitavu odiseju sa objektima u kojima je egzistirala da bi napokon 1958. godine dobila novu zgradu. U tu zgradu su iste godine uselili i školu Đuro Salaj.

1972. godine obe su integrisane u OŠ Sveti Sava i ovo je bila retka ustanova koja je pod tim imenom postojala i u vreme socijalističkog sistema.

Kao što svi veoma dobro znamo škola je dobila ime po našem najvećem prosvetitelju Svetom Savi, čije su mošti spaljene nedaleko od nje same.

Ovde se uči engleski jezik, a u petom se učenici opredeljuju za francuski ili ruski.

OŠ SVETOZAR MARKOVIĆ

Hadži Milentijeva 62

Škola je počela sa radom kao deseta osmoljetka 1950. godine. Godinu dana kasnije je dobila ime po Svetozaru Markoviću (1846 – 1875) čuvenom srpskom publicisti, socijalisti i političaru druge polovine XIX veka.

20. oktobra 1954. godine škola dobija novu zgradu i od tada je zadržala izgled koji i danas ima.

Tokom svog trajanja postizala je značajne uspehe i rezultate.

OŠ VLADISLAV RIBNIKAR

Kralja Milutina 10

OŠ Vladislav Ribnikar je dobila ime po članu ugledne i u našoj istoriji čuvene porodice Ribnikar (poreklom Slovenci), Vladislavu S. Ribnikaru (1900 - 1955) novinaru, učesniku NOR-a, direktoru Politike i TANJUG-a. Odlikovan je mnogim jugoslovenskim odlikovanjima, kao i francuskom legijom časti. To je drugi Ribnikar sa istim imenom, a razlika je samo generacijska i u srednjem slovu. Stariji je bio Vladislav F. Ribnikar (1871 – 1914) osnivač Politike, poginuo kao srpski vojnik u Prvom svetskom ratu. Našem Vladi ovaj je bio deda, ali po sporednoj liniji. 

Škola je osnovana 1882. godine i njeno prvo ime je bilo Istočnovračarska mešovita škola. Kao što vam je verovatno poznato u ta drevna vremena škole su po sastavu svojih učenika deljene i bile istopolne (prva muška, druga ženska, treća u srednjem rodu). Ipak da l’ zbog mešovitih dublova na Vimbldonu ili nečeg drugog na šta smo se ovde primili, ona od početka postade mešovita.

Prvu zgradu je dobila 1906. a drugu 1930. godine. 1931. dobija ime Car Uroš, a 1944. Škola br. 8. (koje ludilo). 1952. dobija ime po Aleksi Šantiću, a na ruševinama zgrade iz 1906 (srušene u bombardovanju) je nikla nova škola NH Slobodan Princip Seljo. 1975. škole se sjedinjuju u jednu koja dobija novo ime Ogledna osnovna škola Vladislav Ribnikar. Ogledna ne znači da je obrazovala kadar koji se bavio proizvodnjom ogledala, već predstavlja nešto novo i avangardno u odnosu na druge škole. Bila je prva u koju je uvedeno intezivno učenje francuskog jezika. Kasnije je ova škola uvela i prvu dvojezičnu nastavu za učenike sedmog i osmog razreda na srpskom i francuskom jeziku.

Odlikovana je francuskim odlikovanjem Akademske palme.

MUZIČKE ŠKOLE

MUZIČKA ŠKOLA JOSIF MARINKOVIĆ

Krunska 8

Osnovna muzička škola Josif Marinković funkcioniše na tri lokacije u gradu a matična zgrada i centrala joj je upravo ovde u Krunskoj ulici.  Isturena odelenja su na Karaburmi i Novom Beogradu.

Ime je dobila po jednom od najvećih srpskih kompozitora s kraja XIX i početkom XX  veka Josifu Marinkoviću (1851 – 1931).

Škola deli zgradu sa Muzičkom školom Mokranjac.

MUZIČKA ŠKOLA JOSIP SLAVENSKI

Radoslava Grujića 2 a

Muzička škola Josip Slavenski je osnovana 1937. godine pod okriljem Muzičke akademije.

Ime je dobila po kompozitoru Josipu Štolceru Slavenskom (1896 – 1955).

MUZIČKA ŠKOLA MOKRANJAC

Krunska 8

Muzička škola Mokranjac je osnovana 21. septembra 1899. pod okriljem Beogradskog pevačkog društva kao Srpska muzička škola. Prvi direktor ove škole bio je naš čuveni kompozitor Stefan Stojanović Mokranjac (1856 – 1914) koji je ovu dužnost vršio do svoje smrti.  Od samog osnivanja su u školi predavali i istaknutu srpski muzičari kao što su Stanislav Binički i Cvetko Manojlović.

U periodu okupacije 1914 – 1918. škola je nosila naziv Beogradska muzička škola.

Od 28. marta 1946. škola se zove Mokranjac.

Muzička škola Mokranjac ima pored svog dela u Krunskoj 8 deo i u Dečanskoj 6 na Starom gradu. Zgradu u Krunskoj deli sa Osnovnom muzičkom školom Josif Marinković.

MUZIČKA ŠKOLA STANKOVIĆ

Kneza Miloša 1 a

Muzička škola Stanković osnovana je 1911. godine pod pokroviteljstvom kralja Petra I Karađorđevića. Pri osnivanju radila je u okviru Pevačkog društva Stanković osnovanog 1881. godine.

Ime je dobila po prvom srpskom školovanom kompozitoru, horovođi i pijanisti Korneliju Stankoviću (1831 – 1865), koji pored škole ima i ulicu na Vračaru.

Kroz školu su prošli mnogi priznati umetnici, a ovde su predavali pedagozi i eksperti kao što su: Meri Žeželj, bračni par Binički, Darinka Matić Marović i mnogi drugi.

SREDNJE ŠKOLE

ARHITEKTONSKA TEHNIČKA ŠKOLA

Vojislava Ilića 78

Prvog oktobra 1902. godine je arhitekta Josif Bukavac uz pomoć arhitekte Svetolika Popovića i građevinskog inženjera Đorđa Zlatanovića dobio saglasnost Ministarstva privrede da otvori Večernju zanatsku školu.

1907. škola menja ime u Građevinsko – zanatska škola, a 1919. dobija status poludržavne škole. 1922. godine joj je priznat rang niže tehničke škole, a 1924. godine menja ime u Državna srednja tehnička škola. Iz nje su se školske 1947/48. osamostalile Građevinska, Geodetska i Industrijska srednja tehnička škola.

Danas je Arhitektonska tehnička škola moderna institucija obrazovne struke, koja ima za cilj da obuči učenike za bavljenje poslovima koji su u njenom domenu.

TEHNIČKA ŠKOLA GSP

Radoslava Grujića 2

Škola je osnovana 3. oktobra 1933. godine kada je Direkcija tramvaja i osvetljenja odobrila Pravilnik i nastavni plan Muške zanatske škole Direkcije tramvaja i osvetljenja.

Posle Drugog svetskog rata menja ime u Muška zanatska škola Belsap (Beogradsko električno saobraćajno preduzeće), a nešto kasnije u Industrijsku školu sa praktičnom obukom Belsap. 1959. godine ponovo menja naziv u Školu sa praktičnom obukom Bora Marković GSP.

Škola je nakon ovoga opet menjala imena neverovatnom strašću da se menjaju imena. To kao da je postao imidž škole. Prvo je od 1980. godine bila Obrazovni centar GS Bora Marković, od 1987. Saobraćajna, mašinska i elektrotehička škola Bora Marković i na kraju od 1995. Tehnička škola GSP. Tako se zove i danas.

Danas se ovde obrazuju učenici za tri područja rada: saobraćaj, mašinstvo i obrada metala i elektrotehnika.

XIV BEOGRADSKA GIMNAZIJA

Hadži Prodanova 5

XIV gimnazija je srednja škola opšteobrazovnog tipa u četvorogodišnjem trajanju.

Od 1935. ovde se nalazi internat učenika građevinskih škola. 1935/36. počinje sa obrazovnom delatnošću pod nazivom Sedma gimnazija. Od 40/41. škola se zove Sedma ženska gimnazija. 53/54. dobija naziv XIV beogradska gimnazija, a 1974. XIV beogradska gimnazija beogradski skojevci. Osamdesetih se zvala Obrazovno vaspitna organizacija usmerenog obrazovanja i vaspitanja Beogradski skojevci, krajem osamdesetih tačnije 1987. opet menja ime u Škola prirodno matematičke struke. Stari, a i današnji naziv dobija 1990. godine od kada je i zvanično XIV beogradska gimnazija. Dokle videćemo.

Inače ovo ludilo oko promene imena svojstveno je svim školama, a naročito gimanazijama u gradu. A opet svi oni koji su u bilo koje vreme išli u njih uvek su se pozivali na jedno jedino ime: ta i ta gimnazija.

U gimnaziji su predavali mnogi znameniti ljudi: Jovan Radulović i Milan Raspopović, a školu su pohađali između ostalih Jelisaveta Seka Sabljić, Miloš Žutić, Svetlana Bojković, Katarina Žutić, Dara Džokić, Goran Sultanović, Svetozar Cvetković, Sonja Savić, Branko Vidaković, Predrag Ejdus, Zorica Šumadinac, Miloš Biković, Dragan Nikolić, Dragana Šarić (Bebi Dol), Mira Adanja Polak, Aleksa Đilas, Dušan Ivković...

TREĆA BEOGRADSKA GIMNAZIJA

Njegoševa 15

Predistorija ove gimnazije počinje 1859. godine za vreme druge vladavine kneza Miloša. Tada je naime na Terazijama osnovana polugimnazija nazvana Terazijska polugimnazija. Već 1875. ustanova dobija naziv Beogradska niža gimnazija.

I tako dođosmo i do 1891. godine kada počinje istorija pod radnim nazivom Treća beogradska gimnazija, tada smeštena u jednu kuću u ulici Narodnog fronta na Savskom vencu. 1906. gimnazija se useljava u novu za nju pravljenu zgradu u Njegoševoj 15. 1956. Treća gimnazija se bori oko stambenog prostora sa OŠ Slobodan Princip Seljo, i gubi bitku. Ali već 1964. se opet vraća u staru lepu zgradu ali ovoga puta pod drugim imenom Osma beogradska gimnazija. 1980. godine smo napokon shvatili da smo najpametniji na svetu te da nam gimnazije nisu potrebne pa smo umesto njih osnivali obrazovno vaspitne radne organizacije (OVRO). Ovaj OVRO se zvao OVRO prevodilačke i prirodno tehničke struke. 1987. u zakon se opet vraća reč škola, što je jedan od naših doprinosa svetskoj kulturi i civilizaciji, pa naša ustanova dobija naziv Škola kulturološko jezičke i prirodno matematilke struke.

1990. se vraćaju stari, ali ne i najstariji nazivi. Opet postoje gimnazije samo što je kod naše omašen broj. Ponovo je postala Osma gimnazija.

Napokon 1991. na stogodišnjicu gimnazije pokrenuta je inicijativa da se školi vrati prvobitno ime, pa je od te godine ona opet Treća gimnazija.

1999. Trećoj gimnaziji je na svetskoj izložbi u Parizu dodeljena nagrada za najlepšu fasadu.

Ona danas ima prorodno-matematička, društveno-jezička i jedno bilingvalno odeljenje (nastava se odvija na italijanskom ili francuskom i na srpskom jeziku).

U ovu školu su išli Todor Mijušković, Stevan Sremac, Vladimir Titelbah, Nikola Vulić, Simo Matavulj, Živojin Mišić, Marko Murat i mnogi drugi.

VISOKOŠKOLSKE USTANOVE

STOMATOLOŠKI FAKULTET

Rankeova 6

Pre Drugog svetskog rata u Beogradu, Srbiji i Jugoslaviji stomatološku zdravstvenu zaštitu je obavljao mali broj lekara. Krajem tridesetih godina prošlog veka kod nas se pojavljuje nekoliko lekara koji su stomatološke studije završili u Americi i EvropI.

U Beogradu je u periodu od 1945. do 1952. radilo samo 108 zubnih lekara. Tako je došlo do potrebe da se osnuje Stomatološki fakultet. Odluka je doneta i 1948. je osnovan Stomatološki fakultet u Beogradu.

Ovaj fakultet je jedina visokoškolska ustanova na našoj opštini.

OSTALE INSTITUCIJE OBRAZOVNO VASPITNOG KARAKTERA

NARODNI UNIVERZITET BOŽIDAR ADŽIJA

Radoslava Grujića 3

Narodni univerzitet Božidar Adžija je institucija čiji je cilj obrazovanje, osposobljavanje i prekvalifikacija osoba koje za tim imaju potrebu. S tim u vezi ovde se organizuju brojni kursevi koji služe da za kratko vreme obuče nekog da vrši nekakav posao. Tu se takođe organizuju kursevi stranih jezika i kompjutera.

Ime je dobio po Božidaru Adžiji (1890 – 1941) pravniku, publicisti i narodnom heroju Jugoslavije.

DOM ZA NEZBRINUTU DECU DRAGUTIN FILIPOVIĆ - JUSA

Radoslava Grujića 17

Posle Drugog svetskog rata počinje da se razvija Gradski dečji dom koji je 1946. preuređen u dom za odojčad i malu decu. 1962. Centar za odojčad i malu decu i Centar za zbrinjavanje dece u porodice postaju jedinstvena organizacija.

Današnji dom je otvoren 1963. pod imenom Dom za decu i omladinu opštine Vračar. Od 1967. godine nosi današnje ime.

Dom na Vračaru ima veoma težak i delikatan zadatak. Pružiti deci negu i ljubav i obezbediti im stalnost u porodičnom okruženju. 

U sklopu doma nalazi se i prihvatna stanica kapaciteta 12 mesta za hitno zbrinjavanje i negu akutno zanemarene i zlostavljane dece.